Klasifikacija država
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 6 | Nivo: Medicinski fakultet, Priština

1. Одредјујући државу као организацију владајуће класе која располаже монополом физичког насиља и штити онај начин производње који одговара владајућој класи,одредили смо оне елементе који се налазе у свим државама,који су им заједнички и без којих нема државе.Медјутим,када се поједине државе посматрају у њиховој историјској конкретности поред ових заједничких елемената откривају се и неки елементи по којима се оне медјусобно разликују,или су заједнички само неким од тих држава,и на основу којих обелезја чине посебне групе.
Полазеци од излозеног појмовног одредјивања дрзаве сматрамо да се дрзаве могу класифковати полазеци од ових елемената дрзаве.Наиме,дрзаве се могу класификовати,и најцесце се класификују, у посебне групе по њиховој класној сустини,а потом и према организацији дрзавне власти.
Организација власти обухвата веци број елемената.Зато су и бројније класификације дрзаве према организацији власти од класификације дрзаве према њиховој класној сустини.Као критеријум за класификацију дрзава према организацији власти њцесе се узимају:облик владавине,облик политицког резима,друственог уредјења и облик врсења правних функција.Све ове критеријуме и поделе које су на основу њих врсене треба разматрати у условима када су настајали и са становиста циљева којима су слузили.
2. Класни типови дрзава су групе дрзава одредјене према владајуцој класи у њима.Како су до сада у историји биле владајуце цетири класе(робовласницка,феудална,бурзоаска и пролетарска) то се разликују и цетири типа дрзаве : робовласницка,феудална,бурзоаска и пролетарска .Сваки од ових класних типова дрзаве типова дрзава има заједницка обелезја која се састоје ,пре свега, у цињеници да се дрзавом стити исти нацин прозводње и исте класе власника средстава за производњу.
Робовласницке дрзаве стите робовласницки нацин производње који у класној структури доводи до поделе градјана на две основне класе: робовласницке који су слободни људи и робове- неслободне људе,циме је обелезена целокупна дрзавна организација.Феудалне дрзаве стите феудални нацин производње ција је класна надградња испољена у феудалцима као слободним и кметовима као који су правно полуслободни људи. Бурзоаска дрзава се карактерисе правном једнакосцу свих градјана, сто одговара капиталистицком нацину производње, без обзира на њихову класну припадност, а политицки зивот се одвија у форми бурзоаске демократије засноване на формалној једнакости свих градјана. Пролетерска дрзава се карактерисе тиме сто је у њој пролетеријат владајуца класа. То се одразава на рад свих друствених установ. Али, пролетерска дрзава је и дрзава која по марксистицкој теорији друства треба да одумире,по мери нестајања класних и других неједнакости у друству. Медјутим, историјско искуство са дрзавама у којима је била укинута приватна својина и приступило се организовању дрзаве у форми диктатуре пролетеријата, показује да не само сто није досло до одумирања дрзаве, вец је дрзава јацала дрзавни апарат постајао бројан и од друства одвојен, не само власцу којом је располагао, вец и војим економским позицијама. Социологија треба да изуци овај експеримент са одумирањем дрзаве, посебно са становиста најновијих збивања у земљама истоцне Европе.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]